Србију не сме да снађе усуд пусте земље

Србију не сме да снађе усуд пусте земље

Фото: Бета

Интервју с Миланом Кркобабићем, министром у Влади Републике Србије и копредседником Националног тима за препород села Србије

Политика, 2. јануар 2020.

Јасна Петровић-Стојановић

Битка за село је битка да добијемо наклоност и поверење младих жена да остану и заснују породицу на селу, без тога све је празна прича. – Задруге оснивају домаћини Србије, а не ми – држава или академија

Од почетка пројекта „500 задруга у 500 села”, 2017. године додељено је укупно 1,7 милијарди динара бесповратних средстава за 152 задруге. У истом периоду основано је чак 613 задруга. Сличним темпом настављамо и у 2020. години за шта је опредељено нових 580 милиона динара за 50, 60 задруга, каже у разговору за „Политику” Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Мора вам се признати да сте успели да оживите задругарство у Србији. Недавно сте потписали 58 уговора за доделу бесповратних средстава задругама. Колико је укупно до сада потписаних уговора, колико је то укупно новца и шта су планови за 2020. годину?

То признање Кабинет за регионални развој који предводим дели са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности с академиком Драганом Шкорићем на челу. Борба за спас и препород села Србије нас је удружила и наша одлична сарадња је један од веома ретких примера симбиозе – успешног садејства академије и државе Србије. Најновијим потписивањем уговора за доделу подстицајних бесповратних средстава задругама, крајем новембра 2019. године, 58 задруга из свих крајева Србије и Војводине добило је бесповратних 667,2 милиона динара. Новац се додељује за набавку основних стада, вишегодишњих засада, опрему, механизацију, погоне за прераду… Од почетка пројекта „500 задруга у 500 села” (2017) доделили смо укупно 1,7 милијарди динара бесповратних средстава за 152 задруге, док је у истом периоду основано чак 613 задруга. Сличним темпом настављамо и у 2020. години, у којој је за исте намене опредељено нових 580 милиона динара за 50, 60 задруга.

Који су помаци видљиви у оживљавању села? Где сте највише успели да померите ствари?

Видљив је бољитак у свим селима у којима су обновљене задруге. А село не може без задруге. Задругарство је економски темељ за опстанак села Србије. Пракса је показала да успешна задруга омогућава сељанима и културно-уметнички, забавни и спортски живот. Историјски помак је направљен оживљавањем задругарства, а најтеже је било вратити поверење у удруживање. Настојаћемо да убудуће дамо шансу не само пољопривредним већ и занатским, туристичким, социјалним и другим задругама. Стратешки приоритет нам је хоризонтално и вертикално (гранско) повезивање задруга, специјализована производња, а не сваштарење.

Већ сте премашили број од 500 задруга у 500 села. Како функционишу задруге и где планирате још да их оснујете?

Број зацртан у априлу 2017. године је премашен за више од 20 процената, јер према најновијим подацима за ове две и по године у Србији је основано нових 613 задруга. То је снажан и необорив доказ да смо покренули зарђали точак задругарства, да смо начинили најтежи корак – враћање поверења у удруживање. Задруге добро функционишу, има их више које су, по програму и финансијским резултатима сличне европским. И допустите да исправимо једну заблуду – задруге ничу свуда где људи верују једни другима и где се економски повезују. Задруге оснивају домаћини Србије, а не ми – држава или академија. Ми смо само направили економски амбијент и подстакли њихово оснивање. Очекујем нове задруге свуда, поготову у брдско-планинским и пограничним крајевима, јер је њихов безбедносни и геостратешки значај огроман за нашу државу. Да не доживимо да нас снађе, како често кажем, „усуд пусте земље”!

Где су највећи проблеми? Често наглашавате да села морају да сачувају од заборава. Како?

Проблема је пуно. Чак и да их набројим, ваши читаоци би могли да додају још који. Често истичем да очување села није успутна носталгија већ императив овог времена – популациони, безбедносни и економски. А препород села, по природи ствари, биће дуготрајан процес и важан државни приоритет за више министара и више влада. Јер село пропада деценијама…

Шта предвиђа програм ревитализације села јужне Србије од 2020. до 2022. године – поправљање живота у руралним срединама?

Намера нам је да приближимо услове живота на селу онима у граду. И како рече председник Србије Александар Вучић, не смемо допустити да имамо грађане првог и другог реда. Програмом ревитализације неразвијеног југа Србије решаваћемо не само питања егзистенције већ и инфраструктуре, локалних и атарских путева, бунара, система расвете – много тога недостаје. Радићемо на подизању нивоа свих сегмената друштвеног стандарда: примарне здравствене заштите, посебних видова образовања, културе и спорта. Да свако (веће) село има лекара, апотеку, пошту, продавницу, дом културе и – интернет.

Препород села подразумева озбиљну социјалну и аграрну реформу?

Аграрна и социјална реформа ће бити у средишту садржаја програма Националног тима за препород села Србије, уз велику подршку председника републике и благослова његове светости патријарха српског Иринеја. Већ сам јавност упознао са неколико мојих предлога – од доделе државне земље и празних кућа са окућницама на бесплатно коришћење младима до смањења ПДВ-а у пограничним, неразвијеним и брдско-планинским рејонима и посебно подстицаје за жене које живе и рађају у селима.

Напомена: Из интервјуа су изостављена последња два питања (и два одговора), јер се не односе на проблеме оживљавања задругарства и обнове села којима се бави Национални тим за препород села Србије.