Препородом села сачувати нашу градитељску традицију

Препородом села сачувати нашу градитељску традицију

Аутор: Славољуб Закић, Политика, Погледи, 7. децембар 2019.

После разговора са академиком Драганом Шкорићем, председником Одбора за село САНУ и упознавањем са стратешким циљевима Националног тима за препород села Србије, који заједно води са министром Миланом Кркобабићем (који је иницирао његово оснивање), прихватио сам да будем део тог тима, са надом да ће идеје и искуство које имам у обнови српске градитељске традиције значајно допринети препороду села Србије. Тај препород има смисла само ако је свеобухватан, од радне етике преко нових технологија, афирмације традиционалних породичних вредности, до изгледа наших кућа у којима живимо.

Темељ напретка нашег народа су биле задруге, прво породичне, а затим и задругарсто других облика и форми. Није се случајно у народу говорило да са сложном браћом и краљ преговара, јер је свестан да је успех те мини „државе“ што задруга јесте, ојачава позиције и државе чији је владалац. Данас, на жалост, наметнуто нам је, да се три прелепе речи, задруга, фарма и парови на телевизијама са националном фреквенцијом која је државни ресурс, претварају у најгоре симболе нашег пада и клонућа. Управо Национални тим ће покушати да афирмише и помогне задругарство и задруге, фарме и газдинства, мала и велика, као и парове који у њима живе и стварају нове вредности, од деце до робе и услуга и бригу о својим прецима, да их стави у центар пажње државе, јер ће тако држава свеобухватно помоћи себи.

Када пролазите кроз крајолике Европе, непогрешиво се могу препознати куће карактеристичне за одеђено поднебље – од севера до југа. Старе су обновљене где је то могуће, а нове транспоноване по критеријумима који су карактеристични за то поднебље и то је стандард утврђен Законом. То и ми морамо, јер држава увек има начин да стимулише такав начин изградње преко пореске политике за грађевински материјал, грађевинске дозволе, пројектну документацију, инфраструктуру и сл. За све који живе, или желе да живе изнад 500 м надморске висине: олакшицама код изградње инфраструктуре, набавке ђубрива или садног материјала, кроз стимулативне цене производа, нових грла стоке, прикључних машина, друге опреме и сл.

Извориште, од кога су се разгранали други модели је наша косовска кућа и тај модел се касније после велике сеобе развио у Војводини. Детаљ, гонк је транспоновани трем тј. прелазни простор који је један од важних елемената српске куће на коме се може живети од априла до септембра, склонити од непогода, обедовати, спавати. Наша златиборска кућа сматра се једном од најлепших на свету, моравска кућа својом једноставношћу и мајсторлуком, најчешће непознатих градитеља инспиритивна је тема истраживачима. Куће су се увек градиле на мобу, увек од локалног и природног материјала. Било би добро да Национални тим, у оквиру оживљавања 50 села у Србији, покуша да оживи и неке од напуштених циглана и тако допринесе запошљавању локалног становништва, тј развоју занатства. Од Европе можемо научити како се поштује своја градитељска традиција, јер даље истрајавање на неговању заборава наше традиције и вековних вредности, интезивно мења наш идентитет. Ми у градњи не треба да подражавамо туђе моделе у, већ своје високе стадарде становања и градње какве смо достигли у средњем веку у Призрену или Охриду.

Поред основне производње којом се бави свако газдинство, са ревитализацијом наших кућа и подизањем стандарда и изгледа до нивоа да могу и да се додатно баве сеоским туризмом, економски ојачавамо газдинства јер ће своје производе пласирати код куће без губљења времена по пијацама. Сви објекти у газдинству, реновирани и нови, треба да поштују градитељске облике и материјале, који су се искристалисали кроз време за одређено поднебље, а које би струка утврдила кроз саветовања, медијска сучељавања и презентације. Поред газдинстава, оформили би се вишенаменски центри у селима у којима би се сместили: здравствена амбуланта, пошта, сала за биоскопске и позоришне представе. Те центре, по замисли министра Кркобабића, градили би ревитализацијом постојећих запуштених задружних зграда и домова културе, али – уз поштовање наше градитељске традиције! Верујем да ће Национални тим за препород села Србије успети у почетној 2020. години да ревитализује и свеобухватно ојача 50 села Србије и да ће то бити модел за друга села и напредак државе, јер нам је свима циљ – лепша и богатија Србија.

Дипл. инж, Национално удружење „Српске куће“, члан Националног тима за препород села Србије