Министар Кркобабић, академик Шкорић и професорка Видић: СЕОСКИ ТУРИЗАМ – СРПСКО МОРЕ

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професорка Видић: СЕОСКИ ТУРИЗАМ – СРПСКО МОРЕ

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на питања повратника из иностранства који се интересују за улагање у сеоски туризам, а после консултација са професорком Надом Видић, врхунским стручњаком за ту област и чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да сеоски туризам, који има вишедеценијску традицију и предуслове за просперитетни развој, може да буде извор допуне буџета пољопривредног газдинства, али и уносан и креативан породични посао. Сеоски туризам је изузетно значајан и за очување, ревитализацију и просперитет наших села, сеоских заједница и сеоских предела, што има и велики геополитички и безбедносни значај за све грађане Србије.

Према доступним подацима, више од 1.000 породичних газдинстава које се баве сеоским туризмом у Србији остварује готово десет одсто укупне зараде наше земље од туризма. Интересовање за боравак у сеоским домаћинствима из године у годину расте. Повећан је долазак страних туриста, највише их је из Израела, Турске, а у последње време из Кине.

Министар Кркобабић посебно наглашава да се сеоски туризам, као породични посао, код нас базира на вредностима сачуване традиционалне сеоске породице, али да се и у тој области већи ефекти могу постићи удруживањем:

„Здрава и укусна, најчешће органски произведена храна, предмети домаће радиности, плод старих и новијих заната, промоција културно-историјске и природне баштине, уз чувену гостољубивост наших домаћина, чине део препознатљивих предности у оштрој конкуренцији за наклоност домаћег, а посебно госта из иностранства. Приход од сеоског туризма може и мора да буде значајнији у укупном приходу Србије од туризма. Да би се тај приход увећао неопходно је да се пољопривредна газдинства која се баве сеоским туризмом удружују у специјализоване пољопривредно-туристичке задруге, које ће, у име тих домаћинстава, преузети све организационе, финансијске и промотивне послове. Није претенциозно рећи да сеоски туризам може да буде – српско море!“

Сеоски или, како се још назива, рурални туризам је сложена врста туризма, јер интегрише све врсте туризма у нашим сеоским пределима: агротуризам, салашарски, културни, вински, гастрономски, гарден, занатски, кампинг, ловни, риболовни, манифестациони (музички, књижевни, филмски), етно туризам, планински, језерски, речни… У заштићеним, природним и културним, пределима у понуди су бициклистички, планинарски и други бројни облици рекреативног туризма. Сви облици сеоског туризма у кућама на селу, брвнарама, конацима, вајатима, салашима, викендицама, вилама, хотелима, апартманима треба да имају еко димензију и штите и чувају природнe и културнe ресурсе.

Актуелна туристичка понуда у сеоском туризму код нас темељи се на изванредној географској разноликости сеоских предела: равничарски, брдски, планински, речни, језерски, и други са очуваном изворном природом, изузетних рекреативних својстава. Поседујемо богату сеоску културну баштину са традиционалним етно обележјима сеоског становништва.

Како наводи угледна професорка др Нада Видић, међу бројним атрактивним сеоским туристичким дестинацијама који могу да буду путоказ будућим инвеститорима у Србији, јесу и: Туристичко село Злакуса, Терзића авлија, Музеј на отвореном Старо село Сирогојно, Капетан Мишин брег, али и војвођански салаши, крајинске и друге винарије, све бројнија етно села и сеоске етно манифестације. Како истиче академик Драган Шкорић, сеоски туризам је веома развијен у западној Србији, где више стотина домаћинстава своју егзистенцију обезбеђује у тој делатности. Најпознатија етно дестинација је Дрвенград, који је пре више година пороглашен за најбоље етно-архитектонско остварење у Европи.

Национални тим за препород села Србије истиче да у нашој земљи постоје многи занимљиви крајеви без иједног хотела, и без смештајних капацитета у домаћој радиности, и да управо то отвара реалну могућност да заинтересовани повратници улажу сопствена средства, уз пуно разумевање и подршку како државе тако и локалне самоуправе. Инвестиција за бављење сеоским туризмом, пре свега код оних који већ имају објекте и друге ресурсе, износи 10.000-15.000 евра.

Национални тим за препород села Србије предлаже свима који су заинтересовани за улагање у сеоски туризам да региструју пољопривредно газдинство, а затим да се удруже у специјализовану пољопривредно-туристичку задругу. Корисно је да посете неко домаћинство специјализовано за сеоски туризам и непосредно сазнају њихова искуства: садржаје туристичке понуде, какви су ентеријери и екстеријери и опремљеност домаћинстава, које активности су припремљене за туристе, које су знаменитости и природни ресурси у окружењу, какве су цене услуга и начин пријављивања боравака. Неопходно је да ураде категоризацију објекта за издавање, а пре него почну да адаптирају своје домове за туризам или граде нове објекте, требало би да проуче прописе, којима се одређују важећи стандарди – димензије соба, број лежаја…

Национални тим за препород села Србије залагаће се за изградњу инфрастуктуре у селима Србије: путева, водовода, канализације, увођење интернета, што је тренутно ограничавајући фактор у развоју сеоског туризма код нас. Посебним мерама требало би развијати ловни туризам, а од напуштених двораца и ветрењача у Војводини направити атрактивне туристичке дестинације са културним садржајима, који афирмишу нашу историју, културу и традицију. У оквиру програма обнове задругарства Кабинета за регионални развој „500 задруга у 500 села“ подстицајна средства биће намењена и заинтересованим пољопривредно-туристичким задругама.

За повратнике из иностранства и све друге грађане Србије који желе да инвестирају у сеоски туризам, Национални тим за препород села Србије организоваће стручне посете домаћинствима које се баве сеоским туризмом, уз савете о томе како да се удруже у специјализоване пољопривредно-туристичке задруге.