Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Ђермановић: ЖИВИНАРСКА ФАРМА И НА ОКУЋНИЦИ ДОНОСИ ЗАРАДУ

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Ђермановић: ЖИВИНАРСКА ФАРМА И НА ОКУЋНИЦИ ДОНОСИ ЗАРАДУ

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, одговарајући на питања повратника заинтересованих за улагање у живинарство, а после консултација са врхунским стручњаком за ту област професором Владаном Ђермановићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују повратницима да улагање у живинарство може да буде исплативо. Основна предност живинарске производње је у томе што се релативно брзо успоставља, са једнодневним грлима или набавком формираних носиља, и може се организовати по потреби, односно могућности. Држањем живине у објектима, производња је могућа током целе године. Максималним коришћењем генетског потенцијала живине, уз учешће минималног физичког рада, у последње две деценије стекли су се услови за организовање мањих и средњих фармских газдинстава која уз удруживање представљају еквивалент ндустријској фармској производњи.

Према попису пољопривреде од 2018. године од укупно 564.541 газдинство чак 88 одсто или 496.796 газдинстава гаји живину и то 1-49 грла. Укупан број живине у Србији 2018. године је износио 23.184.387 грла, од чега 97,2 одсто чине кокошке. Од тога је бројлера 51 проценат или 11.492.964. Од укупног броја живине ћурке чине 1 одсто (231.844). патке 0,7 процената (162.291), гуске 0,3 одсто (69.553) и остала живина 0,8 процената, односно 185.475 грла.

У последњих 20 година производња јаја у Србији се креће између 1,3 и 1,4 милијарди јаја годишње са тенденцијом пораста последњих година. У 2019. години девет милиона кока носиља произвело је 1,8 милијарди комада конзумних јаја. Исте године у нашој земљи је произведено 114.000 тона живинског меса. Производња живинског меса представља један од најбржих производних процеса који траје од 42 до 45 дана.

Према подацима Републичког завода за статистику, извоз живинског меса и јестивих отпадака од живине у 2019. години је износио 6.622 тонe у вредности од 10.390.400 евра, док је истовремено увоз тих производа  износио 11.817 тона у вредности од 13.789.400 евра. У 2019. години је повећан извоз јаја са љуском који је износио 2.887.500 евра, што је за 169 одсто више него 2014. године. Традиционално увозимо јаја без љуске за потребе кондиторске индустрије, за шта је 2019. године плаћено 3,189 милиона евра. У истој години увезли смо и јаја у љусци у вредности 1,446 милиона евра.

Министар Кркобабић посебно наглашава да и у живинарству можемо да повећамо производњу и смањимо увоз само ако се произвођачи живинског меса и јаја удруже:

„Податак да је прошле године увоз живинског меса и јестивих отпадака од живине био већи од извоза за 3,4 милиона евра, а да дуго увозимо јаја без љуске за потребе кондиторске индустрије говори да и у живинарству можемо да подигнемо производњу и смањимо издвајања за увоз. Морамо повећати капацитете за прераду јаја и на тај начин да подмиримо домаће потребе и чак извозимо јаја без љуске. Зашто не би живинарске задруге прерађивале јаја и производиле јаја без љуске за чији смо увоз 2019. године платили 3,189 милиона евра?! Међусобно удруживање произвођача у специјализоване живинарске задруге, а поготову произвођача и прерађивача даје праве одговоре на све савремене економске изазове, а тако је и у живинарској производњи.“

И Раде Шкорић, директор Пословног удружења „Заједница живинара“ сматра да се удруживањем у живинарству може постићи бољитак и објашњава да ће се шансе за извоз повећати у приступном процесу ЕУ када будемо испунили неопходне стандарде, јер годинама извозимо само у Босну и Херцеговину, Македонију и Црну Гору.

Професор др Владан Ђермановић поручује да се одржива и исплатива производња живинског меса једног пољопривредног газдинства може обезбедити товом од 10.000 бројлера у турнусу. За такву производњу неопходно је обезбедити објекат од 670 м2  производне површине. Изградња објекта од чврстог материјала са неопходном опремом за храњење, напајање и вентилацију износи око 70 евра по м2, док је цена једнодневног бројлерског пилета сезонски променљива и најчешће се креће 45-55, па и 60 динара по грлу. Враћање улеженог се може очекивати најраније крајем друге, али сасвим сигурно током треће године производње.

Економску егзистенцију својих чланова, пољопривредно газдинство може да обезбеди и производњом јаја, за шта је неопходно 5.000-10.000 носиља. Препоручује се набавка 18-то недељних носиља, чија је цена око 5 евра по грлу. Ако се носиље гаје у кавезном систему, неопходно је поседовати објекат од најмање 300 м2. У један кавез (једна јединица) смешта се 4 до 6 носиља, а цена јединице (24 носиље или 6 кавезних јединица) је противвредност око 120 евра. Производни циклус (носивост) у нашим условима гајења траје до 12 месеци. Враћање уложених средстава могућ је крајем друге и у току треће производне године (сезоне).

Један од начина гајења живине јесте гајење на окућници, односно у испусту. Испуст могу представљати слободне површине око објекта, а најбоље су површине засејане травом или воћњаци. Неопходно је обезбедити 2,5-10 м2  по носиљи или 12 до 14 грла у тову по м2 . Производњу на отвореном, односно на испусту, одгајивачи могу организовати и путем селећих, монтажних објеката.

Академик Шкорић поручује да је поред основних услова за гајење живине, неопходно поседовање основно стручно знање, које се може обезбедити стручним консалтингом и саветовањима, као и набавком стручне литературе и технолошких упутстава.

Национални тим за препород села Србије позива повратнике и све друге заинтересоване грађане да улажу у живинарство, да оснују пољопривредно газдинство, а затим да се удруже у специјализоване живинарске задруге. За све заинтересоване ће бити организоване стручне посете успешним живинарским фармама. Живинарске задруге ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“.