Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Младеновић: ПЧЕЛАРСТВО – ОД ИСПЛАТИВОГ ХОБИЈА ДО УНОСНЕ ЗАРАДЕ

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Младеновић: ПЧЕЛАРСТВО – ОД ИСПЛАТИВОГ ХОБИЈА ДО УНОСНЕ ЗАРАДЕ

Копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, поводом великог броја заинтересованих за улагање у пчеларство, консултовали су професора Мићу Младеновића, врхунског стручњака за пчеларство и члана Националног тима за препород села Србије и поручују да је одрживи развој пчеларства сигуран и исплатив начин да се покрене успешна производња. Производња меда и других пчелињих производа је занат који се учи у једној сезони, а релативно ниска улагања могу се брзо вратити. Пчеларство је повољно за оба пола и различитих нивоа знања, а у њему могу да раде и људи са благим степеном инвалидитета и старији од 50 година.

Србија поседује око 850.000 кошница у стационираним и селећим пчелињацима, а према подацима неких асоцијација пчелара, има око 1.100.000 кошница. Регистрованих пчелара је око 15.000, али се претпоставља да се пчеларством бави око 30.000 домаћинстава. Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега сортне врсте меда – багремов и сунцокретов чине по трећину  и још једну трећину полифлорне врсте: ливадски, цветни, медљиковац и све друге. Приход је велики и од других пчелињих производа: воска, матичног млеча, поленовог праха или пчелињег хлеба – перге, матица и ројева, прополиса и пчелињег отрова, који је у врху алтернативних препарата у санацији многих аутоимуних болести.

 Министар Кркобабић, посебно наглашава да су шансе за успех пчеларских газдинстава много веће ако се удруже у специјализоване пчеларске задруге:

„Када би се и те задруге удружиле у сложене пчеларске системе, примењујући савремене технологије и виши степен прераде, зарада пчелара била би већа, а пласман меда бржи и једноставнији. У пчеларству постоји велика развојна снага: веровали или не – извоз меда 2013. године у Србији у вредности од 14 милиона долара је био већи од извоза јунећег меса!?! Наш циљ требало би да буде подизање производње меда, са 6.000 до 9.500 тона, колико је износила протеклих десет година, на 12.000 тона годишње.“

У Србији је 2018. године произведено око 9.000 тона меда, извезено 2.774 тоне у вредности 12,4 милиона долара. Увезене су 43 тоне меда, за шта је потрошено 266.000 евра, али, углавном, у компензационим пословима. Цена меда у ЕУ варира из године у годину и креће се од 5-7 евра за килограм багремовог меда и 4-4,5 евра за кг ливадског. Наш мед, посебно багремов, купују Немци, Норвежани и Италијани, а све веће интересовање показују земље Северне Африке, Индија, Јапан и Кина. Иако је Кина највећи светски извозник, заинтересована је за увоз свих врста српског меда, а Јапан посебно за сунцокретов мед.

Национални тим за препород села Србије поручује да четворочлана породица у Србији своју егзистенцију може остварити са 200 кошница и две селидбе, уз напомену да сезона у пчеларству траје само шест месеци. Може се очекивати принос од најмање 20 килограма меда по кошници или од 200 кошница најмање  4 тоне меда, чија је вредност око 15.000 евра. Савремене кошнице домаће производње коштају око 6.000, а са пчелињим ројем око 12.000 динара. Неопходна опрема: за отварање кошница, армирање сатних основа, центрифугирање меда и амбалажа за мед коштају око 4000-5000 евра. Та инвеситиција користи се наредних 20 и више година.

Србија има повољне агроеколошке и метеоролошке услове за гајење пчела. Разноврсно медоносно биље, међу којима су багрем, липа, сунцокрет и ливадско биље, пчелама је на располагању читавих 9 месеци, а имамо и једну од најбољих раса пчела на свету Apis mellisera carnica.

Огроман је значај пчела за пољопривреду Србије. Пчеле сваке године, према речима професора Миће Младеновића, опрашивањем повећавају приносе у ратарству, воћарству у повртарству Србије за 148 милиона евра.

Србија производи шест врста меда са заштићеним географским пореклом: Хомољски, Качерски, Ђердапски, Делиблатски, Фрушкогорски и Власински, а у поступку регистрације је Шумадијски мед. За пчеларство су значајни и: Копаоник, Тара, Јастребац, Бесна Кобила, Цер, Стара планина, Ђердап, Вршачки брегови, Банат и Бачка… Јединствен у Европи је мед са Ртња.

Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима из иностранства да  заснују специјализовано пчеларско газдинство, да уложе лична средства, да се удруже у задругу, примењују савремене технологије и виши степен прераде у пчеларству и користе опрему као што је то урадила пчеларска задруга „Мед и воће“ у Власотинцу, која је подстицајним средствима пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“ набавила најсавременију пчеларску опрему: аутоматску машину за израду шећерних погача, машину за израду сатне основе, електрични отклапач саћа, опрему за врцање меда, сушару за полен и опрему за контролу пчелињих производа. Дигиталним апаратима контролишу природна својства, густину и влагу меда. Производе инвертни сируп за прихрањивање пчела и специјални кремасти мед. Успешне су и пчеларске задруге у оквиру поменутог пројекта Кабинета за регионални развој: „Би купер“, Мерошина, Девча, „План Б“ Баточина, „Хомоље мед“ Жагубица, „Заплањска матица“ Гаџин хан…

Национални тим за препород села Србије ће се залагати за веће субвенције пчеларима, поготову у брдско-планинским и пограничним неразвијеним подручјима, за очување пчелињег фонда, а Кабинет за регионални развој наставиће доделу подстицајних средстава за набавку ројева, пчелињих матица и опреме за пчеларство. Национални тим за заинтересоване организоваће стручне посете најуспешнијим пчелињацима и задругама, уз савете о томе како да се удруже.